Када се прича о успесима и постигнућима ученика, неизбежна је и прича о наставницима. Забележено је у документацији Архива Србије да су за рад у Вождовој школи одувек бирани најквалитетнији учитељи и наставници, да је квалитет рада увек истицан од стране надзорних и инспекцијских служби и да је ова школа још од оснивања служила као вежбаоница, најпре ученицима Учитељске школе у Нишу (1881-1895.), а од краја шездесетих година, заједно са Педагошким заводом за унапређивање наставе и васпитања и професорима и студентима Више педагошке школе. Приправници су дуго година у овој школи полагали стручне испите, а данас обављају праксу студенти који се припремају за наставнички позив, факултети врше научна истраживања.
Међу првим најбољим учитељима, који су у овој школи радили, били су: Јаков Големовић, Милован Слепчевић, Велимир Павловић, Никола Соколовић. Познат је нови буквар учитеља Милана Косановића, такође учитеља ове школе, по коме се, по мишљењу надзорника, могло лакше и брже учити читање и писање. Првих дана после првог светског рата много је учитеља било активно у објављивању својих књижевних и педагошких радова: Александар Ћерамилац, Ангелина Херманова, Михајло К. Михајловић, Полексија Живковић итд. Трајне су успомене и на три пала борца у другом светском рату из школе: ученик Томислав Стојановић (13 година), учитељица Јелена Главашки и управитељ школе Мирко Росић. 1953. године у ову школу је дошао да ради наставник биологије Стеван Костић који је створио запажен кутак живе природе-узоран кабинет као својеврсну атракцију и тако ушао у туристички водич Ниша.
Деведесетих година је у школи опремељен кабинет за наставу информатике и рачунарства, а наставу је, после обуке, веома успешно водио Томислав Ђорђевић, наставник техничког образовања, и врло брзо постао наставник наставницима, ширио информатичку писменост на семинарима, саветовањима, објављивао своје радове у часописима, освајао прве награде на републичким такмичењима из рачунарства и информатике. Иако је у пензији већ --- година, активан је и данас. Истражује, пише, сарађује, објављује своје радове. Нећемо заборавити Мирјану Милић, наставницу српског језика, такође --- у пензији. Давала је много и толико је вредела. Са њом су ђаци безбрижно одлазили на полагање квалификационог испита. Написала је предиван говор о школи поводом јубилеја – 110 година, знали смо да воли своју школу. Пре 3 године смо испратили у пензију учитељицу Радмилу Јелић, врло популарну, креативну, омиљену међу ученицима, родитељима и колегама. Дуго година је једина у школи описмењавала своје ученике по комплексном поступку. Нажалост, заувек нас је оставила августа 2009. Кажу да тешкоће од нас праве људе. Можда су Вождовци постали велики због 35 година математике. То је само њихова привилегија и зове се Славко Звездановић. Завршио је свој радни век, али ми памтимо са каквим је жаром учио генерације не само магији бројева, већ и моралним вредностима живота. Сви смо ми његови ђаци.
Од 1989.године Вождова је испратила много својих наставника и радника у пензију. Још се прича о њима. Причају родитељи наших ученика, а причају и колеге. Кажу да су били строги, достојанствени, господа: Алексић Бранислава, Алексић Драгица, Видановић Вера, величковић Боривоје, Величковић Ковиљка, Глишовић Оливера, Гроздановић Славица, Грујић Анка, Ђорђевић Ђорђе, Ђорђевић Наталија, Ђорђевић Томислав, Живуловић Мица, Звездановић Славко, Златановић Вера, Илић Надежда, Иванов милорад, Јанаћковић Велимир, Јанаћковић Љиљана, Јанковић Десимир, Јовановић Владислава, Јовановић Мирослав, Јелић Радмила, Лилић Божидар, Максимовић Томислав, Матејић Радосав, Матић Светлана, Минчић Десанка, Миљковић Љиљана, Миловановић Милунка, Мицић павле, Нешић Братислава, Николић Градимирка, Новаковић Мирјана, Озимић Франциска, Пипан Олга, Петровић Бранислав, Петровић Браниславка, Петровић Ната, Петровић Анкица, Пепић Лепосава, Прокић Радмила, Поповић Србијанка, Ранковић Весна, Радисављевић Емилија, Радисављевић Александар, Ранђеловић Будимир, Станојевић Томислав, Станковић Јелисавета, Станковић Славко, Станковић Јелена, Стоиљковић Томислав, Стојановић Светислав, Тасић Нада, Тасковић Бисерка, Тошић Зорица, Тодоровић Надежда, Шиндић Јаворка, Цицмил Радмила, Живковић Љиљана, Милић Мирјана Симовић Драгица.
Данас у школи ради 1 директор, 36 наставника, 16 учитеља, 2 вероучитеља, 2 васпитача, 5 стручних сарадника, 3 административно - финансијска радника и 10 помоћних радника. У просеку је то млад колектив са добрим искуством од 18,5 година. Красе га све обичне и необичне људске особине: вредни и понекад лењи, насмејани и понекад мргодни, стрпљиви и понекад у тесној кожи, дотерани у џинсу или спортски елегантни, духовити и досадни, дружељубиви и добронамерни, изузетно музикални, љубазни а понекад само куртоазно, заборавни и забринути, креативни и лако ћемо, омиљени и они други... Необично обичан мајушни свет са силним сличностима и разликама сасвим добро функционише у великом свету. Воле своје ученике и због њих су увек млади.